Svako od nas prespava trećinu života. Spavanje je neizbežna fiziološka funkcija koja do danas još nije dovoljno istražena. Čovek se najsigurnije oseća u telu svoje majke, iako se ne seća tog životnog razdoblja. Zato u podsvesti celog života teži za obnavljanjem te sigurnosti, idealnog stanja topline, mira i zaštite. Kao plod takvih razmišljanja rodio se vodeni krevet.
Krevet nam služi za spavanje, odmor, sanarenje. U njega se povlačimo kada smo bolesni, umorni i potišteni, tržeći utočište. Od kreveta se mnogo traži pa ga treba neprestano istraživati i usavršavati.
Vodeni krevet ima ugrađeno prigušivanje kretanja vode. Pokreti osobe koja spava na vodenom krevetu prenose se na vodu i mogu izazvati ljuljanje koje traje od 2 do 6 sekundi, zavisno od vodenog jezgra. Da bi se to pokretanje vode smaljilo na minimum, u ležaj se ugrađuju određeni usporivači talasa.
Tako postoje srednje i jako prigušeni vodeni kreveti koji su tvrđi. Kako bi se izbeglo pokretanje partnera u dvostrukom krevetu, ugrađujemo dva odvojena rezervoara, jedan uz drugi. Najmanje ljujanje i relativno dobar komfor za spavanje obećava vodeni ležaj koji se sastoji od pojedinačnih komora smeštenih jedan uz drugi i punjenih odvojeno. Voda u krevetu ne mora se manjati, jer se u vodu stavlja sretstvo koje sprečava stvaranje algi.
